KENGYEVA KOLIBA

SLAVNI SKAKAČ


Proplankom širom, bez staze, puta

Kengurko Kengy skače i luta

sportom se bavi, često ga vide

skok i troskok dobro mu ide.

Dingo i Baru, Danevan Emu

na rezultatu zavide njemu.

Orao štuje, Dingo se sklanja

Taipan k'o dobar zalogaj sanja.

Pase i skače trenira vredno

Nauaranu život prolazi bedno.



RATYEVO PISMO



Jednog dana, videli nismo

Kengy je, kažu, dobio pismo.

Ljubazno pismo, priča Koala

poruka cela u e-mail stala

adresa kratka u fileu stoji

troskokaš Kengy slova ne broji:

- Kengurko, come quickly to me

on diner sweat full o' vitamins !

Dođi na ručak u moju logu,

požuri samo, ne žali nogu.

Sa punim loncem i masnim brkom

čekaću na te, požuri trkom.

Trkom i skokom k meni pohrli

Brkati Pacov te iskreno grli.

Kengurko Kengy očima škilji

pregleda kandže i obe šilji:

- Kanda sigurnost da sačuva

kad Iguana razjapi usta suva,

a ako bi usput došlo do boja,

nek bude spremna odbrana moja.



U RATYEVOJ VILI



Žarki se Valu u zenit dig'o

Kada je Kengy Pacovu stig'o.

Pred luksuznom vilom kamenog zida

Kengurko Kengy svoj šešir skida,

klanja se, smeška, kavalir prvi,

biranom frazom Pacova hvali:

- Happy day Raty, po danu lepom

klanjam se tebi sa svojim repom,

da perje Brolge krasi tvoj dom

nek Balandja sedi u loncu tvom!

Krilo Emua lepeza tvoja



i Lindaridj šarenih boja

Živeo večno u miru, sreći,

nikada lavež ne čuo pseći.

I još ti ovo na kraju velim:

- Ja sam za ručak trbuhom celim!

Otpoče ručak čaroban, bajni.

K'o predejelo služe se banjani.

Evo kampara, poželi samo

Da l' voliš slatko ili slano?

Jelo za jelom samo se niže,

žar-vatra po njumi liže,

Kengurko često zdravicu diže:

- U zdravlje tvoje Pacove Brko

ambare žita povazda krko.

Niže se ručak četverosatni,

stomak i torba k'o bubanj ratni.



NOĆ



Eukaliptusa bush zapljusnu val

mirisa divnih, na nebu Pingal.

Promakne samo Margu po koji

i vetar noćnik listove broji.

Utihnu šuma, nestade graje,

Oposuma divljih oči se sjaje.

A Sova huknu svoj ratni zov:

- Drž'te se, ptice, počinje lov!



RASTANAK



Kengurko kreće šapice briše

- Ja moram kući, dosta je više.

Dobro je bilo, na stranu šala,

Pacove dragi, e, baš ti hvala!

- Moja je vila čvrsta k'o grad,

prenoći u njoj – kuda ćeš sad?

Tako ga Pacov na konak sladi

Kengy se brani, šta da se radi:

- Zahvaljujem se pozivu tvom,

al' mi je draži moj skromni dom!

- Ostani vava, Pacov ga zove

Kengy se seti opasne Sove.

Osta tvrdoglav, tera po svom

- Draži je meni travnati dom!

Skokom krene na dugi put

kroz oblak izviri Pingal žut.

Kegurko putuje dok zvezde sjaju

- Kolibo moja, najlepši raju!

POTERA



Ostade Pacov, misli se: Vraga,

što mu je koliba toliko draga?

Kad Kengy tako žudi za njom,

biće to, bogme, bogati dom.

Još ima možda mermerni pod,

Koale krzno krasi mu svod.

Koliba, verujem, obiljem sja.

Poći ću, kradom da vidim ja.



DINGO



Požuri Pacov, nečujni stvor

trag ostavlja k'o smrdljiv Tvor.

Kroz suvu travu kad Brka skrete

gladni ga Dingo na stazi srete:

- Pacove druže kud žuriš tako

tražiš li hranu i ja bih žvak'o.

- Idem da doznam, Pacov sve duva,

zašto Kengurko kolibu čuva?

- Koliba, trice! Dingo mu veli

ne vredi mu jedan zalogaj celi!

Poći ću s tobom jer volim šalu,

da vidim tu skoči-budalu!



WOMBAT



Dok jure dalje brzo k'o strela,

srete ih Wombat, prijatelj pčela.

- Sumnjiva žurba – Wombat ih gleda,

možda ste našli jezero meda?

-Ne, nego maštu golica moju

Što Kengy voli kolibu svoju?

- Koliba, glupost! Moje mi njuške

svoju bih dao za gnjile kruške,

za saće meda daću je svakom,

govori Wombat na jelo lakom.

Poći ću s vama jer volim šalu,

da vidim tu skoči-budalu!



DIVLJA SVINJA



Sve troje jure k'o divlja reka,

odjednom – evo, kaljuga neka.

Divlja se Svinja u njojzi banja,

pospano škilji i jelo sanja.

- Wow, junaci, sumnjiva trka,

negde se, valjda bogovski krka?!

- Poskoči Svinja, uz mnogo graje,


Dingo joj na to odgovor daje:

- Tražimo razlog, blatnjava zvezdo,

što Kengy voli rođeno gnezdo!

- Rođeno gnezdo! Tako mi sala,

za pola ručka ja bih ga dala!

Poći ću s vama jer volim šalu,

da vidim tu skoči-budalu!



TRI GALAMDŽIJE



Dingo, Svinja i s njima Wombat

Kengurka našeg žele oduvat'

- Kengy Kenurko, repati soju,

zar tako ceniš kolibu svoju.

Straćara tvoja prava je baba

Krov prokišnjava, prostirka slaba,

štenara to je, tesna i gluva

sigurno u njoj imaš i buva;

kolibu takvu, mogvoyu mali

za tri Zeca svakom bi' dali.

Rekoše tako, njih troje ljuti,

dok mudri Pacov po strani šuti.



KENGYEV ODGOVOR



Poskoči Kengy, oči mu sjaje

gostima čudnim odgovor daje:

- Ma kakav bio moj rodni prag,

meni je ipak mio i drag.

Prost je i skroman, ali je moj,

tu sam slobodan i gazda svoj.

Vredan sam, radim bavim se sportom

uživajuć' s australskom lepotom.

To samo hulje, nosi ih vrag,

za ručak daju svoj rodni prag!

Zbog toga samo, lùde vas troje

čestite kuće nemate svoje.

Živite, čujem, od skitnje, pljačke

Završićete – naopačke!

To čuo Pacov, pa sudi zdravo

- Sad vidim, Kengy govori pravo

To reče, klisnu jednom ćuviku,

a ono troje digoše viku:

- Kengy vas laže, na stranu šala:

a i ti, Raty, baš si – budala!

KRAJ




Šta dalje beše, kakav je kraj?

Priča nas uči, potanko, znaj.

Krvnika Dinga, jadna mu majka

umlatila aboridžinska hajka.

Dlakavi Wombat - oh, kuku, lele,

do same smrti izbole pčele,

a Divlju Svinju nevolje srele

ranjena pade od Nagieve strele.

Proplankom danas, bez staze, puta

Kengurko Kengy skače i luta.

Veštak i majstor u sportu svom,

trenira troskok, čuva svoj dom



POGOVOR



Jednu od najšarmantnijih pesama Branka Ćopića Ježeva kućica preveo sam u aboridžinsko okruženje pod naslovom Kengyeva koliba, kako bih, sem njene lepote, istakao i univerzalnost u etičkom i geografskom smislu. Trudio sam se da ne liči na plagijat, ali da i minimalno anglizirana, zadrži autentičnu Ćopićevu versifikaciju i stil.

Izvornu ijekavštinu sam zamenio latiničnom ekavicom isključivo iz praktičnih razloga

Persifikovani su likovi australskog životinjskog kraljevstva:

Ježurka Ježić – Kengurko Kengy, Vuk – Dingo, Medved – Wombat, Lisica – Pacov Raty Brka, Svinje su uvek svinje i svuda u svetu iste... Koristio sam i druge analogije, upotrebivši i nekoliko (u prilogu prevedenih) aboridžinskih reči u cilju isticanja ambjenta i uverljivije transpozicije.

Ideja se rodila sintetizujući iz sećanja Kiplingovo Radoznalo Slonče, koje sam prepevao za Niško lutkarsko pozorište, i naslova svoje prve objavljene zbirke pesama Kengurov skok. Tromesečni boravak kod prijatelja u kući Zorana i Ljilje Nikolić, Synbury-Goonawara, sa svojom suprugom Lepom, je i posle pet godina ostao najlepši doživljaj u mom životu; to potvrđuje i prepev moje omiljene predškolske literature. Namenio sam je deci i unucima naših ljudi koji su svoju sreću i novi dom našli na Južnom Kontinentu – Australiji, kao i našim mališanima, da se bar malo upoznaju sa jednim sasvim drugačijim i prelepim svetom.





prevod aboridžinskih reči korisšćenih u tekstu



rat (engl) pacov

Valu Sunce

Pingal Mesec

lindaridj papagaj dvorepi

baru krokodil

danevan veliki emu

kanda borbeni štap, koplje

marhu šišmiš



nowran zmija

banyan indijsk orah

dodoro golub

balandja ćubasti kakadu

vava brat

njuma pogača

mogvoy prevarant

Nagi muško ime