Djacko doba

СУНЧЕВА ПОРОДИЦА


Породица Сунчевог света
Његових су девет планета.
Нек' никоме сада не засмета
Прескачемо скупину комета.
1
Први је Меркур, но то не мари,
Зато се јадан највише жари.
Сателит свој уопште не држи
Исту страну Сунце му пржи.

То што је сам тешки му јади
Греје га четристо Целзијус-гради
Година осамедесетосам дана
Ал’ то му није никаква мана.

Венера помало стидљива дама
Густ облак око себе одржава сама.
К’о свака цура чудно се креће
Зато се ретроградно окреће.

Од сестре Земље нешто је мања
Атмосфера наша доста је тања.
Тамо је ипак прилично вруће
Много топлије него код куће.
2
О Земљи овде причати нећу
Човечанство на њој нашло је срећу.
И да се људи стално не бију
Имала би само гео-историју.

Наша планета много воде има
На океанима осека, плима.
А на Земљи таква је клима
Ил' жарко лето, ил' цича зима.

Месец јој син нераздвојан друг
Одвајкад' се врти око ње у круг.
Хладан и пуст гледа на људе
Од месечине многи полуде.

Марс носи име бога рата
С’ два сателита спретно барата.
Деимос је ужас, а Фобос страх
На свима њима стене и прах.

Када га гледамо црвено сија
Но то је његова мистерија.
Маса му је Земље десетина
Орбитална мања угаона брзина.




Када се напусти планета Марс,
Малих планета широк појас.
Планетоиди – стења громаде,
На хиљаде их у простор тај стаде.
3
Највећа планета, огромна звер,
Име по божанству – Јупитер.
Масе Земље тристодвадесет пута
Около тридесетак сателита лута.

Тачније рећи: поносно кружи
Синове своје Јупитер држи.
Европа, Ганимед, Калисто, Јо
Највеће откри још Галилео.

Сатурн је други по величини
Осамсто Земљи у запремини.
Петнаестак сателита око њег лети
Красе га чудни прстенови светли.

На њему живот био би јадан
Приближно као Јупитер хладан.
Стодвадестак степени Келвина*
Морате признати језива зима.
4
Уран па Нептун за њима следе
Те атмосфере мисли нам леде.
С’ пет сателита поглед не скида,
Нептунови – Тритон и Нереида.

Плутон на крају Сунчевог света
Година дуга двестапедесет лета.
Он Сунце види к'о звезду сјајну
Са сином Харуном чува тајну.

Под косим углом око Сунца шара
Далек шест милијарди километара.
По величини на Меркур личи
Другим не може да се подичи.
*
Сунце их греје, Сунце им тата,
Сунце је вредније од сувог злата.
Теоријска астрофизичка истина
Траје пет-шест милијарди година.
☼
   Ø 
КОНТИНЕНТИ
1

Знате л' шта је Азија –
Многољудна фантазија.
Пола човечанства има
То нека јасно свима.
Најстарије цивилизације
Државе су и нације.
Русија, Индија и Кина
Много простора и људи има.
Ту настала су писма, језици,
Знања о сликарству, музици.
Поезија и архитектура
Сва цивилизацијска култура.
Без Вавилона и Мезопотамије
Све науке остале би тамније.
Док су други у развоју били
Основна знања Азијати крили.
У Индонезији и Индокини
Народи старији нег' бедуини.
Гео-политичке теразије
Никако не могу без Азије.
2
Европа – што запад значи,
Економски – да ли су јачи?
Вековима друге тлачили,
Туђа богатства превлачили.
Осамсто милиона људи
Углавном агресивне ћуди.
Енглеска, Француска, Немачка
Вековима цео свет пљачка.
Бенелукс, Шпанија, Португал
Прогутао их историјски вал.
Од Скандинавије до Балкана
Таква Европа пуна је мана.
3
Африка – где нема зиме,
То управо значи јој име.
Људима густ је пигмент
Зато је Црни континент.
Колевка је људскога рода
Афро-музика посвуд' је мода.
Арапи са свију страна,
Многи на обали Медитерана.
Екваторски тропски појас
Црне Африке вечити спас.
Животиње и дивље звери
Ту живе на планети Тери.
На југу – Рт Добре Наде
Дотле цела Африка стаде.
4
Америка – у два дела,
Север богат, а Југ беда.
Супер сила Јунајтед Стејт'
Малтретирају цео свет.
Белци, Афро-Aмериканци,
Трећа лига су Индијанци.
Канада више ка северу
Умеренија у сваком смеру.
5
Од Мексика до Кап Хорна
Одјекују шпанска звона.
Бразил – зелени је див,
Силан Амазон тече крив.
А са западне се банде
Ка небу дижу високе Анде.
Куба сред Карибског басена
Лепшег мора на свету нема.
6
Аустралија је цела јужно,
Не живи се тамо ружно.
Фауна, флора – нигде је није,
Од Папуе до Тасманије.
Белци увек на висини,
Домороци – Абориџини.
Нови Зеланд и Пацифик
Морепловаца беху крик.
Аустралија је изван руке
Там' не можеш стић’ без муке.
Укрцаш се у аероплан
Донде летиш ноћ и дан.
7
Јужни пол – ледени свет,
Острво или континент?
Антарктик је њему име,
Научници живе с’ њиме.
То ледена је пустиња бела.
Заокружена географија,
Светска, континентална цела.




ТРОЧЕТВРТИНСКИ РОНДО *


Одкако се време броји
Разни се календар скроји:
Индуси, Кинези, Арапи,
Славени, Јевреји, Инке, Маје –
И циклично то траје ли траје...
*
Први у години Сјечањ-Јануар
Предводи службени Календар.
За њим следи Фебруар-Вељача,
По трајању који дан краћа.

Трећи је месец бога Марса,
У Ожујку природа заталаса.
Априла-Травња трава освежи
Каткада још лак снежак снежи.

Свибањ се зове и месец Мај
Пролећа новог заносни рај.
Јуни је Липањ, кад липа цвета,
Сунчаног, мирисног, зеленог света.


У Јулу-Српњу жање се жито;
Коливоз-Август – Лито виловито!
Рујан-Септембар, ал' седми није,
У Римско доба број'о се прије.


Октобар-Листопад – лишће опада,
Некада осми, а десети сада.
Јесење кише, сунца све мање,
У позно доба суморно стање.

Новембар-Студени, студен све јача,
Нигде без капе и топлих хлача.
Ветрови хладни, душа се јежи,
Текућа година свом крају тежи.

Децемар, светлост све више краћа,
Зима постаје осетно јача.
Просинац – цуре за брак се просе,
Новогодишњи дани срећу доносе.


Годишњи циклус дванаест месеци,
Разни квартални, радни пресеци;
Седмице дуге док учи дете,
Животне године брзо пролете.




ПОСВЕЋЕЊЕ ПРОЛЕЋА

Понекад баш тако пада
Као што је случај сада,
Да се славе истог дана
Врло важна два благдана.

Покретни је од сванућа
Недеља – дан Ускрснућа.
Ко је мог'о да се нада
Та недеља – Празник Рада.

Петак дан је туге, поста,
Тада не очекуј госта.
Православни јаја боје,
Све комшије драге моје.

Дани радости и среће.
Код Јевреја – Седер вече,
Ta вечера ерев Паска.
За Карневал треба маска.

Уверења то су моја
Црвена – на радост боја
И за јаја и заставе
Нек Празници се саставе.

Веровања, обичаје,
Међ' људима да се гаје
И све нека нас подсећа
ПОСВЕЋЕЊЕ ЈЕ ПРОЛЕЋА.


ЕКОЛОГОШКЕ ТЕМЕ
1
Притисло нас тешко бреме
Еколошке то су теме.
Чисти Тло, Ваздух и Вода
Опстанак су и слобода.

Да л' вам познато је то
Чиме се све трује Тло?
Отпаци и пестициди,
Остало што се не види.

Где су некад пасла крда
Јаловине сад су брда,
Шута, цигле и бетона
На узбуну звоне звона.
2
За живот и здраву храну
Чисту Воду сачувајмо.
Са свих река и језера
Прљавштина да се тера.

Обала је са свих страна
Пуна ђубрета из стана
И отпада од пластике,
Да ли има ту разлике.

А на мору нафте, уља
Опаснији од рђе, муља.
Чисте воде све је мање
Светске залихе су тање.
3
У Ваздуху слично стање,
Мора хитно побољшање!
Из оџака дим развеје
Атмосферу стално греје.

У великим градовима
Дизелаше гасит' свима.
Чувај шуме, луди свете,
Плућа плаветне планете.

Да није војне инустрије
Све би било још чистије.
Човечанству спаса нема
Без чистог ЕКО-СИСТЕМА.






ВОДА


1 2
Упита ме млађи бата:
- Шта је aqua destilata?
- Хемијски чиста је вода то,
Хемијска формула јој H2O.

Вода топи стене, брда
Хемијски је вода тврда.
Na, Mg -хлориди
Горко-слано море види.

Која лађа морем броди
Таласа по тврдој води.
Да л’ то лађу ишта боли
Морска вода пуна соли.

Ca у води има
Познато спелеолизима.
Опште проверене ствари
Вода топи многе твари.

Атмосферске падавине
Врло благе киселине.
Метеоролог добро зна
Вода веже CO2 .

Косу пере мала сека,
У кади се купа дека,
Вода мора бити мека,
Ал’ та вода нема тека.

Добар ђак ће препознати
Спој вода-соли су хидрати.
С’ металима – то бу базе,
Опасне су густе, тазе.

Како ј' киселина настала?
Са оксидом неметала.
Научници знају и то
Тешка вода – D2O .


На извору, ето згоде,
Напијмо се бистре воде,
Пуне здравих минерала
Медицински много ваља.

Кад се по плићаку хода
Заостаје мутна вода,
Пуна песка, пуна муља,
Нечистоћа, разног труња.

За прављење хране, хлеба
Пречистити воду треба.
Филтерима, помоћ' Cl
Обрадит’ се вода мора.

Сваки процес технологије
Много чисте воде ‘пије’.
И хигијена и кување
Тражи водом снабдевање.

Хемија воде и физика
Атмосфере динамика.
Метеоролошки феномени
Кишу и снег облак смени.

Облаци – водена пара
Аграру на корист,
Ал’ и проблеме ствара,
Данас и у времена стара.

Још вас питам – човек што је?
- Две трећине воденог је.
Наш се планет Земља зове.
Како – кад је више воде!

Технололог ми каже живо
Добра вода – добро пиво.
Узех песничку слободу
Пијем само сода-воду!



  




МОЈЕ РЕКЕ
1 2

Још од ране гео-историје
Све су реке копну артерије.
Познато је од митских давнина
Сваки народ своју реку има.

Волгом звоне стара руска звона
За Козаке ниш' без тихог Дона1.
А немачке митске приче, тајне
У дубини легендарне Рајне.

За Енглезе обале су Темзе,
Но с' Дунавом она нема везе.
По Европи Црни момак2 шета
Повезује два супротна света.

К'о одраст'о он је косе Плаве3
Све до ушћа Панончице Драве.
Стари чича, деда или баба
Паралелно с' Дравом тече Сава.

Аба-отац4, име најстарије,
Национална екс-Југославије.
Много мања нег' индијски Ганг,
Сада јој је међ'народни ранг.




Река Купа западна је грана5
Овог нашег немирног Балкана.
И баш где се у Саву улије
Град-тврђава римске је Сисције6.

Чешка има реку најмилију
Дâ Влтави на дар рапсодију7.
Морача је знаменита ријека,
Црној Гори важна довијека.

Брза Дрина тече, сече, дере
Србе дели на распукле сфере:
Лева страна, где је Српска Босна,
А на десној Србија поносна.

Ка Наису8 правци са свих страна,
На Нишави царска Медијана.
Западно је Ниш-експрес станица,
У тврђави војна престоница.

Тиса, Бегеј, Тамиш...су и српске,
Равничарске, ал' ми нису мрске.
Младо момче на обали дрема
Ој Мораво, нигде 'лада нема.






МОСТОВИ БЕОГРАДА

1 2
Желим вам представит' сада
Мостове свог родног града.
Што обале повезују
Саобраћај поспешују.

Гвозден Старац преко Саве
Лучне кости му жилаве.
И челичне црте фине
Преко њега трамвај-шине.

Жељезна решетка-греда
Испод себе Саву гледа.
Возове је преводио
Никад није попустио.

Бранков мост најближи ушћа
Путна мрежа му најгушћа.
Годинама беше самац,
Роди му се брат близанац.

Узлеће ли као птица
Да л' је мост ил' лепотица,
Ноге су му од Газеле
Металне, на сунцу вреле.



Ужад нису струне танке
'Беовоз' клизи к'о санке.
Елегантан, еластичан,
На два стуба статичан.

Рањен мост код Остружнице
Обновљено му је лице.
НАТО га је погодио
Ал' га није потопио.

Који мост је подугачки?
Па, Дунавски панчевачки.
Повезује источну жицу
Путеве и железницу.

Мостови су руке града
О том пева песма сада.
Очекујмо пуни наде
На мост преко Савске Аде.

Ти мостови стари, млади,
Нек' нам се Београд гради.
Спајају обале Саве, Дунава,
Кад град је будан и када спава.









ОБАЈГОРА


Обајгоро, ти си сва на брегу
У теби се соколови легу.

Обајгоро, недалеко Дрина
Сва миришеш од зрелих малина.

Обајгоро, сва си ми весела
Кад у теби зрију жита зрела.

А у јесен, када све заруди,
Чувају те часни, вредни људи.

Обајгоро, шљиво модра зрела
Стари људи и деца би јела.

Тебе красе поља, шуме старе
Поглед сеже до краљице Таре.

Обајгоро, зими сва си бела
Завиде ти сва околна села.

Обајгоро, у теби су стада
Мир, спокојство над тобом нек' влада.

Обајгоро, красна си и бајна
За тебе је перспектива сјајна.

Брда пуна олуја и мира
Срећна кућо Илић Владимира.








НИШКА ДЕКЛИНАЦИЈА

(нишки дијалект)

На Нишаву, да видиш,
Сместио се стари Ниш.
У Еi нађох радну срећу
Од Ниш се растати нећу.

Када ка Ниш прилазиш
Кога, што ћеш д' опазиш:
Ниш-Експрес, Нитекс, МИН,
Цигарете прави ДИН.

Нисал је са друге стране,
Ка Сићеву, мој друшкане.
Нишка Бања – топла вода
И за госте жива згода.

Туд се иде у Заплање,
Здрава храна и спавање.
Да л' си мачка или миш,
Ауто-путем сви за Ниш!

Ој Ниш, играш ролу главну,
Имао си прошлост славну!
С' Ниш сам се много сродео
Док сам у тај Ниш радео.

Нишлије по свету скићу,
О Ниш вам испричах причу.
Тако нишке ми чаршије,
Ех што волем Ниш, Нишлије.

Мог'о сам погрешит' сад,
Најспортскији Ниш је град.
Народ штедљив, много вредан,
Троши падеж само један.


1.



ПИКАРДИЈСКА ТЕРЦА*



Гасне светлост, настаје тама
И ово лето остаје за нама.

Прође сезона и бучни купачи
Опусте Ада, сам' верни шетачи.

Мали воз прешао пут је дуг
Затворио се и последњи круг.

На језеру вода стално опада
Јесења осека настаје већ сада.

Оковаће га снег, ледена зима
С' пролећа надоћиће нова плима.

Рибичи забацују по води мамац
Кроз маглу таласа спортски чамац.

Алегро виво прелази у рубато
Град се тек назире кроз сфумато.

Прошла су летња времена врела
Нежно свира дует виолончела.

Мирна Ада постаје јесења оаза
Где шетају Виктор и Франсоаза.



А с' леве обале, к'о из другог света
Молска мелодија бас-кларинета.

Утихнула је музика афро-кубана
Опада лишће са сухих грана.

Листови попримају јесење боје
Сликарски мотиви посвуда стоје.

Зраке сунца кроз облаке грију
Елегичне теме над Адом се вију.

У крошњама заостају ехо и звук
Уоколо владају тишина, дуг мук.

Са оголелих изломљених грана
Грактање злослутних црних врана.

На Ади угођај тишине и мира
Нарушава само млаз хладног гејзира.

Догодине ће нам опет наша Ада
Бити зеленија, милија нег' сада.


♪ ♣ ♫





ВАРВАРИН
ТУЖНА ПЕСМА

Морава Западна, Морава Јужна,
Велика Морава и песма тужна.
Варварин градић или место
О Варварину слуш'о сам често.

Живео је мирно још од давнина,
Варварин – идила и тишина...
У турско доба страдала раја
И од НАТО бомби, тридесетог маја.

Гаврани црни – НАТО убице
Рушили нам мостове, болнице.
О НАТО злочинцима у Хагу ћуте,
Да се силници светски не љуте.

Деветнаест на једног, зар и то може,
Сто пут' им врати, праведни Боже!
Кампања 'Анђео' – какав цинизам,
Са НАТО бомбама – неофашизам.

Туга и ужас до границе бола,
Морава плаче у хладу топола.
Обновљен мост Мораву прати,
Да л' ико паметан може да схвати?







МУЗИКА


На почетку људског рода
Уметничка би слобода,
Беше различит и битан
Само Удараљки Ритам.

Даље крене историја,
Те се роди Мелодија.
Прва била из Вокала
Једва једна и по скала.

Пар гласова тад се споје
Настају Хармонске боје.
Хармонијска то сарадња
Музичка је надоградња.

Ритам, Акорд, Мелодија*,
Свих Тонова фантазија.
Да л' ће неко да пожали –
Св' Инструменти и Вокали.


 






ОРКЕСТАР

3
Оркестар је складна група,
Музичари увек скупа.
Кад ка сцени крене ван
Диригент је капетан.
1
С’ леве стране Виолине
Оркестарске балерине.
Прве, друге, многобројне
Мелодијски нераздвојне.

У средини песму воле,
Суздржане су Виоле.
Специфичан акорд има
Припомажу гудачима.

А са десног крила цела
Нежно свира група Чела.
Сваки пева, сваки збори,
Гудачки су то Тенори.

Позади стоје Басови
Најдубљи су гласови.
Они дају хармонију
Допуњују мелодију.
2
Специфично данас, јуче,
Дрвени Дувачи звуче.
Флауте, Пикола зев
Пасторалан им је пев.

Врло нежан, није звон
Назални Обое тон.
Слушај и уживај, свете,
Виртуозне Кларинете.

У дубине тону они
Зову се Фагот-Басони.
Нису увек, ал’ су с’ њима
И луласти Саксофони.

Друга група, много јачи
Лимени су све Дувачи.
Рог ил’ Хорна међу њима
Ограничен опсег има.

Трубе стално свират’ уче
Продорније да зазвуче.
Хармоничан с’ њима тон
Допуњује Цуг-Тромбон.

Најдубље засвира Туба
Што се чује с’ десног руба.
Оркестру тон надграђује
С’ Басовима сарађује.
4
У оркестру жице брује
Харфа, Гитара се чује
И са њима Мандолина,
Кад свирају све милина.
5
Задњи ред су Ударачи
Ритамски су то свирачи.
Оркестар је скуп без мане
Слушај бакарне Тимпане.

Разних Звона ту је звон
Најављују Вибрафон;
Гонг, Триангл, Ксилофон,
Одјекује њихов тон.

Бубањ, Добош и Чинели
Ударају ритам цели;
Удараљки ту још има
Ритам дају осталима.
*
Оркестар је чудна чета
Биће свирке док је света,
Песму, игру увек води
Музику нам производи.


 ♪ 





КЛАВИЈАТУРЕ

1
Део су музичке културе
Различите клавијатуре.
Старија музичка времена
Радо се сећају Клавсена.
Много нота у њ' је стало
Називају га и Чембало.
Он свира на танке жице
Попут какве тамбурице.
Перцима по њима ходи
Нежне акорде изводи.
Музика му је суптилна
К'о кад трза мандолина.
А временског нема рока
Потиче још пре барока.
2
Пианино право стоји
Чекићима ноте броји.
Ударајућ' по жицама
Мелодије нежне сања.
Нико нек' забринут није
Спретно слаже хармоније.
Сарадник у немо кино
Живо свира Пианино.
Практичан је и у стану
Свира ноћу и по дану.
Користе га многе школе
Ученици свират' воле.
3
Инструмент је сличне сорте
Зову га Пианофорте.
То је знани Клавир свима
Тон изводи чекићима.
Може тихо, може јако
Зато се и зове тако.
Сваки тон ну је маркантан
Изглед врло елегантан.
Одевен у црна одела
Клавијатура црна, бела.
Разне жице у њем брује
Он се много боље чује.
Сваки његов дубок тон
Звучи к’о млазни авион.
Тело одигнуто му од пода
На три ноге Клавир хода.
Концерти се за њег' пишу
Слушаоци сви уздишу.
Разлеже се богат тон
Свом концертном двораном.

Сва расположења мења
Слушаоц пун одушевљења.
На бис свира врло често
Посебно је њему место.
4
Оргуље су као брод
Сасвим други то је род.
Четвероредни маунуал
Под ногама још педал.
Раде на аутоматику
Звуче на пнеуматику.
К'о у кита су им плућа
Глазба тиха, кадкад врућа.
У сто цеви дувају,
Где музику чувају.
Користе се регистрима
Ефекте изводе с' њима.
Команде оргуљаш вуче
Оргуље божански звуче.
Дивна музика ће нама
Свирати на Оргуљама.
5
Народима многим дика
Свуд присутна Хармоника.
Клавирска ил' дугметара
Диван мелос свима ствара.
Свира концерте и кола
За то потребна је школа.
Морнарски Акордеон
У тангу је шампион.
Хармонике све на мех
Сватови ће платит’ цех.
Музичар је, да ли знаш,
Свима драг хармоникаш.
6
Електронска то је звер
Име му Синтисајзер.
Модернога доба чудо
Музику изводи лудо.
Тај на струју само ради
Зими греје, лети хлади.
Док музику он изводи
Децибеле производи.
Свуд се чује његов тон
Одјекује стадион.
*
Испричах сад свима вама
Причу о Клавијатурама.
У музици су посебан део
Замењују Оркестар цео.




ВОЋЕ

1
Испричат' вам хоћу
Песмицу о Воћу.
Разне сорте и родови,
Све укусни плодови.

Јагода је код нас прва,
Aл' то воће није с' дрва.
Црвена и мирисава
Расте ниско као трава.

Трешња воћка слатка, фина,
Сочна, пуна витамина.
Сличне Вишње с' коштицама,
Најбоље су у питама.

Затим Брескве и Кајсије,
Слађе су кад сунце сије.
Разних сорти све Јабуке,
Загризеш их без по муке.

2
Захваљујућ' Дуњи, Крушки
Праве се компоти мушки.
Смокве, Бели, Црни Дуд,
Ко не воли – да л' је луд.

Малине – црвено злато,
Узгајат' их треба зато.
Купине, не тако скупе,
Роми их по шуми купе.

Орах, Лешник, Бадем
Ломит', грицкат' знадем.
Те су воћке чудне сорте
Материјал за слатке торте.

И на крају да сви знају,
Без све шале и без вица
Шљива – то је наша воћка,
Шљива – српска је краљица.






ЈУЖНО ВОЋЕ


Да ли знате, децо,
Шта су то Агруми?
- Јужно Воће, то су
Наранџе, Лимуни.

Сочне Мандарине,
Киселкасти Грејп,
Купујем их стално
Док н' испразним џеп.

За гуљење Нара
Треба имат' дара.
Мирисни Ананас
Против жеђи спас.

Кикирики, Кокоса
Жвачу деца боса.
Са палминих грана
Џакови Банана.


Урме ил' Датуле
Слаткасте Мушмуле
Низ грло нас гладе
И укусом сладе.

Авокадо, Киви,
Били здрави, живи!
Манго и Папаја
Једе гладна раја.

Дуријан малко смрди,
Ал' га једу људи.
Чворната Маслина,
Част јој од давнина.







ГРОЖЂЕ


Грожђе није воће,
Грожђе није цвеће,
Ал' су грожђа фина,
Од њих праве вина.

Једу га на селу
И цене у граду,
Грожђе расте само
У свом винограду.

Редови чокота,
Зрна у гроздовима,
Грожђе је цењено
Од старих давнина.

Грожђе је питомо
Није из дивљине,
А највише воли
Сунчане падине.

Подлогу пешчану,
Летње топле дане,
Кад берба заврши
Виноградар ода'не.





БОСТАН


Кад је вруће лето
Једеш сваки дан,
Реци ми, друшкане,
Шта је то Бостан?

Лубенице слатке,
Лубенице зреле,
Свежину нам дају,
Хладе ноћи вреле.

С' Краставцем у роду
Цеде слатку воду.
Разних сорти има,
Свак се слади њима.

Бостан су и Диње,
За људе и свиње;
Слатке као воће
Свак их јести хоће.

Код нас народ вели,
А он је паметан,
Кад ти лоше крене –
Обрао си бостан!






ЖИТАРИЦЕ


Житарице озиме,
Житарице ране,
То су врсте трава
За прављење хране.

Пшеница нам треба
За мешење хлеба.
Другима је дражи
Црни хлеб од Ражи.

Кукуруз је сасвим
Другачији тип,
Поред златног зрна
Бркови и клип.

Пола света гаји
Пиринач ил' Рижу,
Штапићима једу
И прстима лижу.

Јечам има повјест
Дугу, врло живу,
Ил' га крмци једу
Ил' правимо пиву.

У умереном појасу
Расту сорте Зоби,
Човек једе пахуљице,
Коњ зубима дроби.






ЈАБУКЕ


Мој другар Микеле
Продаје Јабуке зреле.
Киселкаст и сладак тек,
Јабуке –пре свега лек.

Знаш ли Мико друже,
Да су Јабуке руже?
А не зна се често
Сорти – хиљадупетсто.
*
С' Будимком се буди,
Кажу мудри људи.
Поједи Јонатан
Три пута на дан.

Сочне су Мелрозе
Лек против нервозе
Или златни Делишес
Да избегнеш сваки стрес.

Нема слађег пара
Ајдара и Кожара,
Па зелени Гринсмит,
За тај дан си сит.
*
Компоти, мармеладе
Нек сву децу сладе.
За штрудлу и сок
Ко да каже – јок.

Еј, здраве Јабуке!
Лек од сваке муке.
Расту по целом свету
На сваком континенту.







КУЋА ПОВРЋА



*
Желим сад испричат' свима
Ког поврћа код нас има;
Сигурно то нисте знали
Да расте по спратовима.
1
Сутерен је царство мира
Заузет је од Кромпира.
Комшинице су им лепе
Вретенасте Шаргарепе.

Ротквице ми мале рекле
Где станују тетке Цвекле.
У сутерену мрак и мук
Где расту Бели и Црни Лук.
2
На реду је сад приземље,
Ту је Спанаћ и с' њим Зеље.
Није шала нити фол,
Браћа Купус и Карфиол.

Пуна башта, вредног тате,
Краставаца и Салате.
Хајд'мо даље у весељу
Поздрав свима у приземљу!
3
Тиквице су рода фина
Комшијке из медзанина.
Tу поднебља нашег дике
Феферони и Паприке.

4
На спрату, к'о сунчан дан,
Башкари се Патлиџан.
Одела му тамне боје
Елегантно на њем стоје.

А сад један мали квиз:
- Где пребива Парадаиз?
Шапнућу свом млађем брату
- И он је на истом спрату.
5
Наставимо ка поткровљу
Посета Бобу и Пасуљу.
У висину они стреме,
Ваљда им је такво семе.

Подстанар Сочиво-Лећа,
Ех, да је бар мало већа,
Ипак није ситан прашак,
Друштво јој зелени Грашак.

С' њима сестра Боранија,
Користи и она прут.
Поврћа је колонија,
Кога нема – други пут.






МАЛИНАРИ

На брдима осредњих висина
Цвета, расте најбоља малина.
То су сорте Микел и Виламет
Малина први светски квалитет.

Да би дневне бербе биле повелике
Обезбедит' треба гајбе од пластике,
Вештачког ђубрива, умерено кише,
И сунчаних дана поприлично више.

Лети, кад у јулу сва малина зри
Западна Србија к'о мравињак ври:
Ариље, Пожега и Бајина Башта,
Ивањица, Ужице, Ваљевски крај
Малинара брига, а пчелињи рај.

Тад избије прави малинарски рат
Ко ће више евра тог лета убрат.
Дуели: малинари – хладњачари,
Ко ће ког да надмудри и превари.

Откуп, лоше време озбиљне су ствари,
Малинару срећу, сладак укус квари.
Ако с' летњом кишом падне леден град
Страдају плантаже, малинарски сад.

Малина је стварно врло нежна воћка
Кад репељак* струли, у руци се здроћка.
Која им је класа и колика цена
Свакодневна то је малинарска тема.

На путу до малина каљаво је блато,
А у малињаку зрело црвени се злато.
На малине Европа, цео свет чека,
Од малина нема здравијега лека.

Кампања малина – сви млади и стари,
У јулу постају вредни малинари.
Малина за извоз – прави српски бренд!
О том вест ми јави један стари friend.





КАКАО И КАФА
1
Размишљ'о сам, нисам знао,
Чему све служи Какао?
За које згоде и прилике
Стже из Јужне Америке.

Праотаџбина му бива
Око Мексичког залива,
Венецуеле, Еквадора,
Источно, где свиче зора.

И у Гани и Шри Ланки,
Листови овални, танки;
Плодови му тврди, масни,
Производи слатки, сласни.

Шта то Какаовац даде?
- Слаткише од чоколаде.
Чоколаде разне врсте,
Па да полижеш све прсте.

Плод му зрнаст, жуто-блед.
Чоколадни сладолед!
Какаоу сличан род
Сестре Кафе сиров плод.

2
Освежава, буди, прија,
Порекло: Кафа* - Етиопија.
И као да доби крила
До Кариба и Бразила

Остварила далек скок
Арибија – југ, исток.
Стварно нисам знао прије
Стиже до Индонезије.

Држим се научнога става,
Због био-хемијског састава:
Кафа и Какао све људе
Освеже, из сна буде.

Кафу пију широм света,
Много Кафе можда смета.
Признаћу вам – нема лека:
- Ја их пијем с' доста млека.



ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ


1 2
Животиње, све домаће:
Крава, Биво ил' Говече,
У фусноти, како следи,
Прво је по абецеди*.

Свуд у свету, сваком крају,
Краве млеко и сир дају.
А без ове сточне гране
Не би било здраве хране.

Козе санске, Овце руне –
Свежег млека, топле вуне.
У Андима Алпаке, Ламе
На висини пасу саме.

Вуку, трче, ору Коњи
Много важни су нам они.
Знали народи у свету
Коњ на корист, не на штету.

Кад га сретнем мени драго
Рођак Коњу сиви Маго.
Муле, Мазге – хибрид род,
Чврст, издржљив им је ход.



Азијати јашу Коња
Кад је тешко прежу Слона.
Слон је живи булдожер,
У џунгли је Ландровер.

Бедуин ће у Сахари
Свој караван да товари.
Нису лепе, ал' су миле
Издржљиве те Камиле.

У шуми, пољу, код куће,
Чуваће нас верно куче.
Жива кућна је играчка,
Размажена лења Мачка.

У дворишту Гуске, Патке,
Ћурке и Кокошке слатке.
Перната сва то је раја,
Што за јело носе јаја.

И на крају Свиње-Гуде,
Тек печени су за људе.
Од њих чварци и кобасе
На трпези лежи Прасе.







_________________________________
*α,Αα ,Аа – алеф, алфа, а (алеф хебр. – крава, говедо)



ЗОО ВРТ 'ДОБРЕ НАДЕ'


Београд – мали Калемегдан,
Необични гости нађоше нов стан.
Становника много стаде
У зоо врту Добре наде.
1
Показује Ара Папагај
Десно, прави птичји рај:
Какадуи па Тукани,
Паунови и Фазани.

Нешто ниже, то не мари,
Сместили се све папкари:
Бизон, Муфлон...и Кенгури
Један другог тера, јури.

Срне, Јелене и Зеца
Забављају, хране деца
И рукама радосно машу
Док малог Понија јашу.
2
Мало напред, по бон-тону,
Поздрав Афричкоме Слону
И Жирафи поред њега,
С' виса гледа преко свега.

Није сисар, није риба,
Кроз воду се вешто гиба,
Не мења свој модни стил
Наремужен крокодил.

Воден Коњ, што плива мало,
У базену хлади сало.
Живахни у води, фини
Фоке, Видре и Пингвини.

Лево пругасте су Зебре.
Посебно су Змије, Кобре;
Гле Питона, змијског цара.
Мало напред мајмунара.
3
Свих Мајмуна апартман,
Кавези, загрејан стан.
Гле Чимпазе, Павијане,

Ту Горила мирно седи
И размишља ко га гледи,
При томе се грдно чуди,
Што мајмунишу ти људи?
4
Нешто даље од те тачке
Сместиле се Дивље Мачке.
Пантер, Леопард и Пума,
Сви еластични к'о гума.

Страшног Тигра, цара Лава,
Данас страшно боли глава.
Сурог, Белога Медведа,
Из кавеза што нас гледа.
5
На грани је цар висина,
Погађате – Орлушина.
Ту Вук, Шакал, Веверица,
Дивљи Вепар и Лисица.

А на крају круг затвара
Језеро, што није бара,
Где у хладу старог дуда
Друштво Чапљи и Лабуда.
6
На излазу питали смо
- Зашто нема носорога?
Из Африке e-mail стиг'о
- Зато што га сврби нога.

Животиња којих нема
О њима ћеш питат' Brehma:
Како живе животиње*
Зоологија се дичи њиме.
*
На част Бојовићу Вуку,
Што олакша градску муку,
Лек и негу, стан и храну
Добише на Калемегану.


Скачу гулећи банане.




АРКТИК


Једног ведрог и сунчаног дана
На северу хладног океана
Срела Фока младога Туљана.

Туљан позове лепу Фоку
Да зароне у воду дубоку.
И улове рибу коју
За будућу свадбу своју.

- Драга витка моја Фоко
Љубим те у црно око.
- Ој Туљане, враголане,
Пливаш леђно и са стране.

На сантама су Пингвини
Елегантни, много фини,
Санкају се и гегају
Међусобно се играју.

И баш кадa су се срели
Опази их Медвед Бели
Па размишља сам и јадан
– Да л' сам данас опет гладан?

У даљини плови Кит
Бесан је што није сит.
То изгледа да је Орка
Судбина би била горка.

Скупа тада запловише
И дубоко заронише.
Врућа љубав океана
Красне Фоке и Туљана.






КОМШИЈЕ


У савани сунце жеже
Становници у хлад беже.
Носорг срете Жирафу,
Па је позoвe на кафу.

Пошао до комшилука
Да набави празилука:
- Како ваше дуговратство
И жирафа цело братство?

- Хвала добро, носорогство
Једу с' гране, све сто по сто.
Како ваши трбушани,
Да л' су тежи него лани?

- Воле пасти свеже траве
Љуљајући крупне главе.
Свако жваче на свом спрату
Свежу лиснату салату.

Жирафа тад кући крену:
- Поздрав свима на терену.
Одпоздрави дугом врату:
- Пријатно на горњем спрату.

Угодно се тад дружише,
Жарко подне одужише.
Разликује им се ход,
Комшије – најближи род.

☼




О ПУШЕЊУ

Пушит' ил не пушит'
Питање је сад
Дуговечно живет'
Ил' умрети млад.
1
Сваки млади човек
Што се спортом бави
Дозволити неће
Да га дим удави.

Неки осмошколац,
У суштини дете
Још му цуцла вири,
Пуши цигарете.

Сестра троши цигарете
Још из школских дана
Третирајућ' овај проблем
К'о да је кљуцала врана.

Волим играт' шаха
Ал' не играм с' њима
Не одвајају се
Од дуванског дима.

А већ када пушиш
Ти прозор отвори
Околину своју
Димом не умори.

Пепео, никотин
Цигарета врућа
Узрокују кашаљ
Нападају плућа.

Који пуши много
Дим увлачи јако,
Нек' има на уму
Да га вреба рако.
2
Док сам био дете
Слушах кларинете
Место у цигарет'
Дувам у кларинет.

Ја желим и хоћу
Свуд ред и чистоћу,
Посвуда пикавци
К'о живи скакавци.
Пушење понекад
Добру страну има
Стенице, комарци
Сви беже од дима.


(далматин. дијал.)
Мој је дида Фране
Пушио увик Ибар
Све док није умра
Бија му је добар.

Морава и Дрина
Од нашег дувана
Драге су многима
До данашњих дана.

Увозни дувани
И филтери разни
Привреду нам кваре
А џепови празни.

А кад падне вече
Док не сване зора
Свака земља света
Порез убрат' мора.

Алкохол и дуван
Одлично се друже
За увећан приход
Обоје им служе.

Овај стални трошак
Кућни буџет гризе,
Сваки пушач плаћа
Девизе, акцизе.

3
Нека зато пали
Ко памети нема,
Овисан ко није
Мирно нека дрема.


(црногорски диј.)
У Боки Которској
Ђетићи кад пуше
Изађу на риву
Да се не погуше.



(нишки дијалект)
На Нишаву у Ниш'
Фабрика је ДИН
За своје пушаче
Производи дим.

А у Врању, јужно
Налази се ДИВ
Што толико пуше
Ја им нисам крив.

(на цигански начин)
Мтке лег'о крај Вардара
Циганчицу своју вара
За двеста денара
И пакло цигара.

(босански дијал.)
Ибро Муји рече
Да он свако вече
Чим пољуби булу
Тад запали лулу.

(војвођански дијал.)
Деда Лала поздрав слао
И у писму написао:
- Драга моја бако,
Та, непушим никако.
4
Имах пријатеља
Дружих се са њим
Пуче пријатељство
Убио га дим.

На плочи му пише:
"Ој дувану друже,
Да те нисам срео
Живео бих дуже."


Имала је момка
Волела се с' њим
Цигарета мрских
Растави их дим.

Моја мила драга
Остави цигару
Удаде се за ме
На малу превару.

Целе ноћи кашље
Не може да спава,
Од дуванског кашља
Већ ме боли глава.

Она воли пуше
Више него мене
Шта ћу сада јадан
Без вољене жене.

Само нека пуши
Стрефио је гром,
Ништа више нећу
Да причам о том.
*
Рачуница проста,
Зна је свако дете,
Купи свеже воће
Мани цигарете!

Купи хлеба, меса
Чувај скупе паре
Троши их на здравље,
А не на цигаре.

Пушит' ил’ не пушит'
Питање је сада
Бити лепа, здрава
Ил' се троват' млада.






ЗУБИ


1 3
Од колевке па до гроба
са зубима се човек гомба.
Кад се роди мала беба
ни један јој зуб не треба.
Мала деца плачу, вичу
први зуби кад им ничу.
А предшколска, нема везе,
сви постају мале крезе.
Кад у школу полазе
други зуби им долазе.
Нит' су деца, нит' су људи
све их красе стални зуби.

А кад почну да се љубе
показују беле зубе.
Тада ваља свак да схвати
зубе треба увек прати.
Нек се сраме, нек се стиде
ком се жути зуби виде.
2
Наступа тад први стрес
нападне их каријес.
Па их јадна мајка кара
што не иду код зубара.
Није страшно, нису џомбе
то тек су им прве пломбе.

Амалгамске, порцеланске,
све су сличне – мушке, дамске.
И док држе и док трају
гризеш, жвачеш к'о у рају.
Скоро сретох барба Јозу,
жали се на парадентозу.
Да л' би неко драге воље
да ме спаси зубобоље.

Бежи време, прођу лета,
кваран зуб сваком смета.
Ретко ко да има среће
да зубару се не креће.
Фотеља је к'о обична
ал' знам да је електрична.
На столицу ту ћу сести
некако се мора јести.



Овде треба инјекција
одмах следи екстракција.
У том нећу да вас спречим
јер осмице ја не лечим.
Позната свим' то је схема
да понеког зуба нема.

- Ја ти брате нисам крив
што ти вадим живац жив.
Зуб ти чувам тај за стално
пуним периапикално.
Лева двојка – мезијално;
тројка доле – фацијално.
На четворки лезије,
радим без анестезије.
4
- Док обрадим ову кост
ипак морам вас убост'.
Намести се, добро зини
код зубара алат фини.
Ништа страшно – крња кост,
овде ћу вам ставит' мост.

- Пошао сам код зубара,
а не код грађевинара.
Трошим воду из свог зденца
зуби пуни ми каменца.
Незгодне сам среће ја
петице с' канала два.
Осмех к'о у крокодила
све уз помоћ два визила.

Да л' ме изглед само вара?
круна на зуб к'о за цара.
Код сваког је слично стање
веком зуба све је мање.
Гризем, једем све полако
сналазим се свакојако.

- Слушај ме сад, добро знај,
зубној муци никад крај.
На концу вам желим рећи:
- Безболни су зуби трећи!







СИСАЧКА ГИМНАЗИЈА*



1 2
Кад заврших школу ниску
Уписах Гимназију у Сиску.
Прође више од пола века,
Нисам знао шта нас чека.

Матиш нам предав'о Трајбар
К'о да нас је тресн'о шамар.
Беше праведан и строг,
Ауторитет као Бог.

Уплаши нас к'о зечеве
Дргог дана – сви кечеве.
Мене тада не поцени,
На крају пет само мени.

Предавао нам и физику
Но не правим ту разлику.
Дескриптива – Борчило,
У црн туш нас мочио.

Друга мука, ништа мања,
Књижевност – Грегурић Марјана.
Снивах шарене лептире,
Двојке-тројке из лектире.

Другима је руски језик
Врло строго предавала.
Пред географском мапом
Разредна нас преслишавала.



Француски – Јоксимовићка,
Био ми је први страни,
А енглески код Томице
Сећам га се као лани.

Историја – Штајнерица
Паде прва јединица;
Но, лтинска граматика
Би јој виша математика.

Стоп хемији и физици
На сцени су уметници:
Рупчић – диригент музичар,
Штригл – сликар повјесничар.

Бељанка биологичарка
Би опасна к'о звечарка.
Фискултура не би мука,
Бошко Пинтар, звани Тука.

Свако од нас још би дете
Спремасмо се за факултете.
Дружисмо се у ведрини:
Сад Жил – саветник у Ини,
Дмитар – шеф на Ветерини.

Нико тад знати мог'о није
Страхоте што крај века крије.
Од свих, са њима се дружим,
За тим временима тỳжим.
Сви живимо на Балкану
Надајмо се лепшем дану.

מ
ЏⁿΣ∫ζ║∂Я♪}
ĉ




ПЕТА БЕОГРАДСКА*

1 2

Три разреда у Сиску сам,
И у Музичкој одсвир'о,
А четврти у свом граду,
У Пету се прерокир'о.

Послушајте причу нашу
Из гимназије на Ташу.
Српски – Милошевић Зора
Свој се језик знати мора.

Нова школа, где се буба,
Разредна нам била Буба,
Социолог је од формата,
- Матурирај! - каже тата.

Затим Францускиња Вера,
На учење све нас тера.
Биологија код Стане,
Професорка би без мане.

Директорка Пешић Ленка
Тиха вода, чврста стенка;
Физика јој ужа струка,
Ако не знаш – пуче брука.

Из предвојничке Ђура.
Чика Дуле – фискултура,
Строги бивши олимпијац
Стари репрезентативац.

Философија, тежа прича,
Код Пере Јовановића;
Не разумех ни за двојку
За успех ми даде тројку.

Шта још да ипричам сад,
Из хемије похваљен рад.
За ту школу шта ме веже,
Успомене многе свеже.

Тад заволех своју Пету,
Најбоља ми би на свету.
Многа знања ту испекох
И матуру прву стекох.

Уследи шах афирмација,
Прође доста генерација...
Професор ме Воја зове:
- Шах тражи методе нове.

Прихватих предлог из школе,
У Петој шах знају, воле.
Све по плану к'о по траци
Постадосмо тад прваци!

Сматра директор Верица:
- Шах је знање, не игрица.
Рапајић се сложи с њом
Од среће ме стрефи гром.

Опремисмо кабинет,
Играча двадесет и пет.
МАРС системе ту тестирах
По други пут матурирах.






V 5



ЕЛЕКТРИКА

Предавао Профа Мика
Шта је сварно Електрика.
Факултетска тежа школа
Предмет Теорија кола.
Инжењерска карика
Беше Електроника.
Није исто, ал' су слична
Сва Мерења електрична.
Виша математика,
Електромагнетика.
*
Када нема електрике
ТВ остаје без слике.
Нема речи, нема тон
Радио и грамофон.
Рачунари, телефони
Струју троше чак и они.

Фрижидери тад не раде
Престају да даље хладе.
Бојлери, грејачи хладни
А станови мрачни, јадни.
Ни шпорети тад не пеку
Сви чекају електрику.

Трамвај, лифт се тад не чује
Кад у мрежи нема струје.
И возови мирно стоје,
Касне – па минуте броје.
Да л' су крива постројења
Када народ струје нема
Или мрежа преносна,
Тама хладна, несносна.

Питају се стари, млади
Шта још све на струју ради?
Мотори и разни алати,
Електрични апарати,
Ко би све то мог'о знати!
*
Сва електротехника фина
Дела су Тесле, Пупина.
У Србији, a и вани,
Електротехнике великани.



ШАХОВСКИ СИСТЕМ

Занима ли можда вас
Чему служи систем МАРС?
Сигурно то знали нисте
Користан је за шахисте.

Сензорски сто, сат, фигуре,
Повлаче их момци, цуре.
Аналогне све сигнале
Са стола водимо даље.

Конвертор их тад преради,
Сам рачунар све обради.
Свемоћна је то машина
Фигуре су видне свима.

Рачунар их меморише,
Све потезе редом пише.
Семафор од плексигласа
На њем игра се таласа.

Фигуре на пољима сјаје
Док шаховска партија траје.
Фигуре црвене и жуте
Краљевима на зло слуте.

Гледаоци игру прате
Многи не могу да схвате:
Све се види, приказује –
Време, потези се броје.

Софтвер све је обрадио,
Инжењер га осмислио.
Шах је игра лепа, мудра
На МАРС-у се прати свуда.

Шаховска је аутоматика,
Шаховска то информатика.
Потез, шах-мат, журим, идем,
Право чудо тај МАРС систем.








РС РАЧУНАР
1 3
Следи једна песма дужа
О РС-у знања пружа.
Изузетно моћна ствар
Персонални Рачунар.

Пре тридесетседам лета:
Месец – Аполо ракета.
Утроши се много пара,
Нема лета без Рачунара.

Модел ХТ беше тада
Сто пут' слабији нег' сада.
И још док си био мали
За АТ смо већ сазнали.

Одено се у нова одела
На пар мођнијих модела.
Први дани миленијума
И модели Пентијума.
2
Тешко је разумет' схему
Шта све има у систему.
Садржину чиним блиску
Сви подаци су на диску.

Датотеке и програме
На магнетном с' диску хране*.
Постигло се задњих лета
Десетци гига-капацитета.

Исправити грешку хоћу
Прескочих основну плочу.
На њој супер-клок мотор
Мегахерцни процесор.

Он се брине о брзини
Перформансе на висини.
Систем ради као гром
За то служи СD-RОМ.

Још од давног првог лета
И скромна флопи-дискета.
РС није глува канта
Ту је звучна бластер карта.



У систему и прозор,
Па да – колор монитор.
Углавном се по њем пише
Не мо'ш без тастатур-мише.

На даљину није нем
Уграђен му и модем.
Да вас песма не растужи,
Читај даље чем' све служи.

Одмах, то је јасно свима,
Електронска шрајб-машина**,
А може и друго што-шта
Е-мail - електронска пошта.

Замислите такву фору
Са штампачем у колору
Мапе црта, на њем пише,
Говори језика више.

Да се не удаљим од теме
Надзире техничке системе.
И када је доброг здравља
Технологијам' управља.
4
Ради брзо као муња,
Што напише, то срачуна.
Брз и оштар као звер,
Апликације – Софтвер.

Помаже у грађевини,
Асистент у медицини.
Електроничар кад хоће
РС црта штампане плоче.

Шта све може, ко ће знати,
Прича мора да се скрати.
Паметан је као чигра,
Разне игре...чак шах игра!

Повезао читав свет
Мрежом званом Интернет.
Нико не сме да се вара
Не можеш без РАЧУНАРА.




ЈЕРЕВАН



1 1977. год.
Много давно, једног летњег дана,
Из Грузије, преко језера Севана,
Стигох аутобусом све до Јеревана.
Исписник Рима, к'о мало који други,
У њем живе неки нарочити људи.
Цела наша мала туристичка група
Одседе у Ани , где остасмо скупа,
У улици имена песника Сајат Нова,
Није неко место где се троши лова.
Борависмо тамо неколико дна,
Гледасмо лепоте древног Јеревана.
Брзо прође четири дана или пет,
Сањат' нисам мог'о да ћу стић' опет.
Присећам се радо тих лепих фонтана,
Успомена чаробног града Јеревана.
Кавказ голем, огромна планина,
У њем чуда свака из древних давнина.
А на југу стоји, граница га дели,
Арарат им Турци ратом преотели.
Осман пита:
- Што ће на амблему? – Арарат је наш,
А Армен ће:
- Месец вам на застави – али није ваш!
Ту у Јеревану речица је Раздан,
Дубок јој кањон, не видиш, а дан.
Недалеко од ње изнад тих разина
Дванаестоспратница лукс-хотела Двина .
2 1996. год.
Прође отад скоро двадесет година,
Рећићу вам редом и све је истина.
Из далеког јерменскога града
Стгла ми је вест – шах Олимпијада!
И баш са мном тад је прорадила веза
Преко Југо-шаховског савеза.
Па сад више размишљања нема,
Они желе мојих шаховских система.
Видеше га, кажу, негде много прије,
Прилика је за нас до афирмације.
Припрема се гала шаховска представа,
Од те важне вести заболе ме глава.

О томе више не може бит' збора,
Желе моја чет'ри МАРС семафора.
У стручном животу најважнија тема
Продаћу изгледа некол’ко система.
Време брзо лети, припреме у току,
Све остало сада остављам у фијоку.

Опрему спаковах, узех и капут,
И са Лепом кренух на далеки пут.
Нећу трошит' речи о Олимпијади
И шта све за наступ треба да с' уради.
На Цвартноцу оконча с' авионски лет,
Шахисти су чудан, необичан свет.
Јереван као град радозналост буди,
Јермени су стварно изузетни људи.
Деца и омладина, сви иду у школе,
А нас Србе искрено, необично воле.
Другарства, љубави велика је мера
Ваљда што нас спаја православна вера.

3
Спортска хала-арена импозантна слика,
Баш ту сретосмо њиховог председника.
Поздравио Левон Гари Каспарјана,
Затим се сликао једино још с’ нама.
Радили смо скупа, много се трудили,
Али ту почаст, да л' смо заслужили?
С' академиком Захарјан Вањиком
И Гариком, његовим замеником;
И свима другима с' којима радисмо
Пријатељство наше јако учврстисмо.
Позиваше свуда, хтели да одведу,
Потрошисмо време на Цицернакаберду .
На крају нешто времена нам оста
Посетисмо тада Музеј холокауста.
Питају ме они: шта бих још да видим?
Присетих се – хајдемо у Ечмиадзин .
Око старе цркве тече људи река,
Та црква датира чак из трећег века.
Још се добро сећам, то не беше лани,
Пре тог обиђосмо Гегард и Гарни.
Шаховски дом у улици Кханџана –
Биста екс-првака Тиграна Петросјана.
Галерија камења у улици Абовјана,
Животно је дело славног Карапетјана.

Паркови, где цвеће нешто теже цвета
Усред града Театар опере и балета.
Ту се одржао краљевске игре бал,
Предолимпијски мајски фестивал.



Дивни су балети Хачатурјан Арама
Ја их слушам радо, препорука вама.
Скоро нико ово не би поверов'о
У парку крај зграде лабуђе језеро.

Од Театра право дижу се каскаде
Тако нешто лепо сам' Јермени граде.
Ноћу светли, прска усред дана,
На тргу у центру чаробна фонтана.
Сваким викендом ради вернисаж
То није базар, подземни пазаж:
Антикварне књиге нуди Грк Андон,
Инструменти стари, слике, грамофон,
Сувенири разни и накит од злата,
За сваког по нешто, да ти купи бата.
На сликама снежна купа Арарата.
Место динамично, увек света има,
Јермени поштено тргују са свима.
4
Главна улица Месропа Маштоца
Јерменске азбуке оца, ствараорца.
А нама Србима није ништа ново
39 гласова – за сваки глас слово.
Та фонетика блиска нам је свима
И то тако траје дугим вековима.
Споменици, скулптуре красе главни град,
Да их све попамтим бејах врло рад.
Још само пар речи да кажем о том
Посетисмо тада Параџанова дом.

За нас Србе, тамо једна тужна слика,
Палим пилотима покрај споменика.
Једном тако у шали, из рукава следи,
Да нема Турака, ви и ми – суседи.
А јужно од града Аракс река грана,
За Јермене болна, преголема рана.
Ближе – Хор Вирап, једно свето место,
Сваки прави Јерменин посећује често.

Туристи, Јермени скоро сваки дан
Разгледају музеј Матенадаран .
У вези овога да кажем на крају
Сви још одмалена руски језик знају.
А после наступа, вратисмо се кући,
Пријатељска веза никад не сме пући.




5 2000. год.
Прође после тога пар година дана.
Стиже опет позив, баш из Јеревана.
- Долазите одмах, чујем Гагика реч,
Спрема се у Тех'рану врло важан меч.
Желим занти шта је, у чему је квака?
- Па зар ниси чуо, за светског првака!
Какве сад то везе опет са мном има?
- Желе све преносит' твојим системима.
Кажем својој Лепи, тад по други пут,
Спремај зимске ствари, крећемо на пут.
Путовање дуго – опет Јереван,
Преко Јерменије – Иран, Техеран.
Наступала зима, крај прошлог столећа,
На ту авантуру још ме све подсећа.

Стрпљење се ваше исцрпети не сме,
То ће бити тема једне друге песме.
Путов'о сам свуда, то се признат' мора,
Опет бих у Јерменију преко Црног мора.
За мене је Јерменија изузетна тема,
Кад бих опет срео Артура, Артема.
Телефон је уређај преко ког се слуша
Драги глас Мелика, Карена, Вануша.
Преда мном се укаже врло верна слика
Драгих пријатеља Гарика,Едика,Норика.
Деца се радују Цјун Ануш, Цмер Папу ,
Што дарове деле, носе црвену капу.

Јермена у свету – нема где их нема,
То је једна тужна историјска тема.
И код нас их има, неки су без стана,
Свима срце куца због свог Хајастана .
У Европи свако дете, момак, цура
Пева песме Силви Вартан, Азнавура.
Бари ор, јерменски значи добар дан,
Желим пријатељу Јану у Ниш',
Женици му драгој Лаури Пирузјан.
И на крају сада поручујем свима:
- Јерменија, земља чаробна, предивна.







ПОСАО

1 3
Када се заврше школе, науке,
Искрсну нови проблеми и муке.
То важи за све старије и млађе
Што пре пос'о треба да се нађе.

Било да си мали или да си даса
Не одвајаш се од разних огласа.
Не питаш ни колика је плата
Да те не издржавају мама и тата.

Огласи многи, огласи разни
Услови чудни, ни мало празни.
Траже се знања, вештине многе,
Све да обиђеш, замориш ноге.
2
У огласу стоји јак сарадник
Услов је да си већ био војник.
На другом месту сарадница,
Да је не оптерећују мала дица.

При том кандидат да има стан
Не дворишни – да гледа ван.
Приземље или медзанин
За фирму резервни магацин.

Шта ти вреди највиша школа
Када не возиш сопствена кола.
Некад се тражила само дозвола,
Сад категорија, добро не трола!

У стану РС са Интернетом
Директна веза с’ пословним светом.
Опрему многу, технологију нову
Да будеш корисан за фирму своју.



Енглески језик – подразумева се,
Уз то још грчки, латински – зна се.
Алтернативно немачки, француски,
Обавезно хрватски и босански.

Тражи се још и друга вештина
Скакање падобраном са висина.
Додатно још по неко знање
Рецимо – у море зарањање.
4
Остале још су две-три теме:
Кандидат пита за радно време.
- Ради се стално, док посла има,
То мора одмах бит’ јасно свима!

Упитах даље – каква је плата?
“Па, минималац” – шеф није тата!
Кандидат пита – а перспектива?
“Малко шарена, но више сива.”

Радит’ се мора, то слушам вазда,
Стручњак ил’ радник, кад нисам газда.
Сад журим кући, трчим и клизам
То је тај нео-капитализам.

Услове имам, јасно к’о дан
Само да будем још изабран.
Капитал мој је – девизе старе,
Хоћу да радим, шта ће ми паре!

Коначно радим, срећан и млад,
Више не морам да трпим глад.
Животни мото, некада и сад,
Да нам живи, живи...ЖИВИ РАД!



