БРИНИ О СЕБИ

Kratka prica-добитник награде на конкурсу кратке приче


општине Земун у организацији кк Иво Андрић
 
 
БРИНИ О СЕБИ




(кратка прича, лица: Жена, Муж)



Старији брачни пар пензионерa једном месечно би набављао кућне потрепштине у супер-маркету по нижим ценама. Жена је волела да разгледа и бира, за шта би јој требaо цeo час да напуни колица. Муж није имао за то стрпљења. Договорили би се да га позове ес-ем-есом, па да он дође на касу, преузме торбе и кесе, те да се, растерећени бриге око периодичног пазара, колима врате кући.

По изласку из болнице, Жена се после дужег времена одлучила да допуни кућне резерве. Време је ове године нешто раније наговештавало хладне, депресивне дане позне јесени. Муж није хтео да заостане и пошао је да набави две плинске боце, како их зима не би затекла неспремне. Одвезао се по гас и, за врага, окаснио не више од пар минута! Сутрадан ће поново морати по гас. Жена је у међувремену натенане по маркету пунила колица. Смркавало се, па ју је нестрпљиви Муж позвао. На његово изненађење Женин мобилни се зачуо у дневној соби. Она га је очигледно, недовољно опорављена, помало расејана и забринута за коначан исход операције – заборавила.

Закључио је да би било најбоље да одмах крене по њу. Био је уверен да ће је затећи у набавци. Стигавши, процени да је најбоље да паркира кола на капији, како би их она евентуално приметила и знала да није препуштена сама себи. Учинио је свесно краткотрајни мали прекршај. Ушао је пун оптимизма у простор где је десетак касирки откуцавало бескрајне низове бар-кодова са артикала из колица вечерњих купаца. Погледом је тражио своју високу наочиту Жену, али је у брзини заборавио наочаре. Свет му се пред очима слио у аморфно мноштво, као шаре зебри пред очима лава. Не оклевајући, одлучио је да затражи помоћ на информацијама да је позову преко разгласа. Службеница је нерадо пристала, објаснивши да је то дозвољено само за загубљену дечицу. Рековалесцент после тешке операције у нестабилним атмосферским условима је ипак изузетак, који је био уважен. Но – без резултата.

Муж је са свог мобилног позвао кућни број и на електронској секретарици оставио поруку Жени, у случају да се она одуставши од набавке, аутобусом врати кући. У међувремену је Жена увидела да је беспомоћна без свог телефона и замолила шефа смене да позове Мужа. Сва узрујана, није могла да се сети његовог броја, те позове снајку да га она позове из свог стана и објасни где се налази Жена, и да ће га чекати. Док је разговарала са снајом није чула истовремени позив са разгласа. Уто је шеф упита да ли је она случајно тражена особа и кад је Жена потврдила, изгледало је да се проналажење срећно окончало. Али, не лези враже, Муж је нервозно оджурио међу свет и небројне рафове покушавајући што пре да је нађе. Уплашио се да јој није позлило и да можда више није у близини. Алармиран је на излазу службеник обезбеђења, коме је Муж објаснио да му је Жена маркантна плавуша, која је пре 20-так година личила на Лепу Брену. Временом, нервоза је и код Мужа и код Жене све више расла, а нада да ће се срести топила се као пролећни снег на подневном сунцу.

Одједном су се угледали! Неизвесност и нервоза прелише се у олакшање. Остало је да се само пазар обрачуна на каси, па да се задовољни врате кући. Чак ни износ није био сувише велики, захваљујући томе што је узрујана Жена заборавила мноштво ситница. Код кола их је љубазно дочекао саобраћајац и затражио дозволу и мандатну казну за паркирање. Тражећи, у журби заборављену дозволу, Муж је објашњавао која их је незгода задесила. Жена је безуспешно покушала да шармира службено лице. Пребацујући нервозно артикле, Мужу је из руке исклизла боца најфинијег хладно цеђеног маслиновог уља које је хирург препоручио за ефикаснији опоравак. Мирисни зеленкасти зејтин разливао се под колима. За утеху, Жена је показала Мужу веома леп розе рекламни поклон-пешкир, на коме је писало:

GARNIER - Брини о себи!





шифра: «GARNIER»